. ПСИХОАКТИВНЕ СУПСРАНЦЕ И ШТЕТНОСТ ПО ЗДРАВЉЕ

 ПСИХОАКТИВНЕ СУПСРАНЦЕ И ШТЕТНОСТ ПО ЗДРАВЉЕ

„Наркоманија је стање повременог или сталног тровања које узрокује понављано уношење ПСА (природне или вештачке) које су штетне за појединца и друшво“- Светска здравствена организација 

ПСИХОАКТИВНЕ СУПСТАНЦЕ -ПАС

У науци се израз дрога користи за продукте биљака, животиња и минерала који имају лековита својства. У обичном говору овај израз се користи за опојне дроге које су психоактивне супстанце (ПАС- су оне супстанце које мењају стање свести, расположења и понашање). Њихово понављано узимање може довести до зависности. Због бројних нежељених и штетних дејстава производња и промет ових супстанци су или ванзаконите активности (на пр. производња опијума, кокаина и сл.) или су строго контролисане од стране државе (за лекове као што су амфетамини, морфин и др.)

Психоактивна супстанца (ПАС) представља хемиску материју која унoшењем у организам мења психичку структуру, мења расположење, мишљење, понашање. Везују се за проблем Зависности, Толеранције и Апстиненције.

Према настанку, све ПАС можемо поделити на:

·         природне (марихуана, кокаин, никотин, печурке, кактуси...)

·         вештачке (еxтасy, ЛСД, метадон.....)

·         полусинтетске (хероин)

Производња и коришћење психоактивних супстанци могу бити друштвено дозвољени, али и илегални и законом санкционисани.

ПАС чија је опотреба раширена и друштвено дозвољена су Медикаменти:

·         Аналгетици

·         Седативи и сл.

Новије поделе ПАС заснивају се на деjству дрогe на мозак.

Све ПАС се, према дејству на централни нервни систем, могу поделити у четири основне групе:

 1. Депресори ЦНС-а

·         опијум - морфин

·         кодеин - седативно хипнотичке супстанце (бенседин...)

·         хероин - метадон

·         хептанон

·         Органски растварачи, лепак, бензин, неке боје и лакови

Делују на мозак тако да доводе до поспаности, глобалног успоравања психомоторних активности, опуштености, осећаја смирености, а такодје и снижавају активности виталних центара за рад срца и дисања.

2. Стимуланси:

·         амфетамин - кокаин

·         еxтасy - никотин

·         кофеин

Делују стимулативно на психомоторну активност, дају осећај повећане снаге, среће, самопоуздања, осећај губитка замора, одсуства страха, убрзавају рад срца, подижу крвни притисак.

3. Халуциногени:

·         ЛСД - фенциклидин “Анђеоски прах”

·         акинетон - артене

·         печурке – кактуси

Доводе до стања измењеног опажања са појавом халуцинација, промењеног осећаја за време, простор, као и промењеног доживљаја себе и околине.

4. Канабиноиди:

·         марихуана

·         хашиш

·         канабиолово уље

 Доводе до стања измењеног опажања, као и промењеног доживљаја себе и околине.

ПРВИ КОНТАКТИ СА - ПАС

Прва ПАС која се проба је у већини случајева марихуана, а број оних који је учесталије конзумирају све је већи. Обзиром да су последице узимања марихуане дискретније и у почетку се углавном не запажају промене начина живота онога ко је узима , многи мисле да је ово безазлена и нешкодљива дрога. Статистике указују на то да је већина лечених зависника прво почела са марихуаном. Од свих оних који су у животу бар једном пробали марихуану мали је број оних који наставе да је узимају или прелазе на друге дроге, али се тај број све више повећава у савременом друштву. У нашој средини од ових других дрога које се често користе најзаступљенији је хероин, али и екстази.

 У свету, нарочито у развијенијим земљама поред хероина, често се злоупотребљавају и кокаин, амфетамини, а такодје екстази и најразличитији облици синтетичких дрога чије је дејство углавном стимулативно.

                                                       УТИЦАЈ –ПАС НА ЗДРАВЉЕ

Све ПАС стварају психичку зависност (мењају психичка својства и понашање):делују на перцепцију - опажање и изазивају еуфорично расположење и др.

Савремене класификације болести дефинишу све поремећаје здравља до којих може доћи због узимања психоактивних супстанци. Међу њима најважнији су појмови акутно тровање (интоксикација), злоупотреба и зависност од супстанце и апстиненцијални синдром или криза.

Акутна интоксикација је пролазно стање које се јавља по уношењу психоактивних супстанци, када долази  до промена психичког функционисања, са променама стања  свести (најчешће се виђа појачана будност или поспаност-зависно од тога која је дрога у питању), измењеним мисаоним током, понекад појавом халуцинација. Такодје се мења и расположење, може доћи до еуфорије, али и страха или напада панике, код марихуане на пример. Понашање се такодје мења од хиперактивног и убрзаног, са мноштвом покрета и пренаглашеним испољавањем емоција до успореног, летаргичног, где особа делује поспано и одсутно. Трајање ових промена је различито и зависи од врсте унете супстанце (на пример, акутна интоксикација хероином траје до 8сати, а код марихуане 3-5сати).        У случају да се узме прекомерна доза супстанце која може да доведе и до смртног исхода говори се о предозирању (енгл. овердосе).

Злоупотреба је периодично узимање психоактивне супстанце које доводи до оштећења здравља, било физичког (као у случајевима хепатитиса код уношења дроге нестерилним шприцевима) било  менталног (на пример, епизоде депресивних стања код интензивног конзумирања алкохола).

Зависност од психоактивне супстанце подразумева постојање бар три од наведених симптома: жудња за узимањем супстанце, физички апстиненцијални синдром када се употреба супстанце прекине, толеранција на дејство раније ефикасних доза супстанце, заокупљеност супстанцом, запостављање других интересовања, велики утрошак времена за набављање и узимање супстанце, као и настављање  узимања супстанце и поред знања о њеном штетном дејству. Постоји психичка и физичка зависност од психоактивне супстанце. Алкохол, седативи и опијати доводе и до једне и до друге, остале дроге углавном доводе до стања психичке зависности чији симптоми некада могу бити врло изражени и утицати на погоршање целокупног психофизичког стања зависника.

Апстиненцијални синдром или криза (у жаргону) представљају групу симптома који се јављају по прекиду уношења психоактивне супстанце од које је особа зависна. Почетак и ток апстиненцијалне кризе је временски ограничен и зависи од врсте и количине супстанце која се узима. Симптоми апстиненцијалне кризе могу бити изражени на психичком и на физичком, телесном нивоу.

Политоксикоманија је веома честа појава медју младима и представља истовремено узимање више психоактивних супстанци, јер се комбиновањем различитих дрога, лекова и алкохола појачавају њихова дејств

ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА УЗИМАЊЕ- ПАС

Када се говори о узроцима појаве болести зависности савремена наука је становишта да су зависности од дрога (наркоманије) поремећаји изазвани дејством више узрочних фактора истовремено. Сви узрочни фактори сврставају се у три категорије: фактори који се односе на личност, средину и само дејство дроге.

1.  Наследни фактори

Када се анализира личност наркомана увек се полази од утицаја које наслеђје, конституција, тзв. биолошки фактори, уопштено имају на развој личности, а такођје се проучавају и утицаји који долазе из породице или окружења. Тако је, рецимо, познато је да се алкохолизам чешће јавља у породицама где већ има алкохоличара, а истраживања показују да је и код зависника од ПАС чест случај да постоји преношење обрасца зависности из генерације у генерацију. Студије близанаца и студије усвојене деце потврдјују да се алкохолизам у неким породицама чешће јавља. Стална је дилема научника да ли је то због наследних фактора или због тога што су деца одрасла у средини која је утицала на њих да и сама посегну лакше за алкохолом или дрогама, ако то већ раде њихови родитељи или друге блиске особе.

2.Средина

Социолошке теорије сматрају да утицај средине на формирање личности и појаву болести зависности није занемарљив. Не треба заборавити колико су нека друштва и културе толерантне према узимању алкохола, па чак и према узимању дрога. Свима је познато колико је и наше друштво попустљиво кад је алкохол у питању, а у неким срединама више ни марихуана није никакав баук, док се дуван ретко кад доживљава као средство које изазива зависност и има штетне последице по здравље. Све ово умногоме доприноси да код некога, код кога већ постоји евентуална генетска предиспозиција за лакше развијање зависности од неке психоактивне супстанце, дођје до појаве болести зависности. Доступност дроге је негде толико велика и узимање дрога тако раширено да то у одредјеним срединама постаје уобичајени начин понашања и “олакшава” улазак младих у свет дроге.

3.Личност

Психолошке теорије које анализирају личност зависника су бројне. Оне већином сматрају да је код наркомана већ у најранијим данима живота дошло до заустављања нормалног психолошког развоја личности због различитих трауматских утицаја који долазе од стране породице, пре свега мајке. Због тога се формира личност која је незрела, импулсивна, која нема развијене технике за решавање проблема и не осећа се довољно сигурно у себе. Често се приклања онима који се не уклапају у уобичајена правила понашања у друштву. Овакве особе су осетљиве, поводљиве и зависе од туђег мишљења, тј. подложне су утицајима других.

4.Адолесценција као фактор ризика

Адолесценција је, по неким ауторима, најважнији и свакако преломни период у животу човека, када од детета постаје одрастао човек. Битне промене се тада дешавају свим адолесцентима, јер долази до:

·         стицања полне зрелости и бира се емотивни партнер,

·         бира се професија и завршава процес едукације,

·         одвајања од породице и осамостаљивања,

·         формирања система моралних вредности и принципа битних за једну личност који најчешће представљају збир свих особина и моралних принципа различитих модела за идентификацију (родитељи, учитељи, родјаци, вршњаци, медијске личности и идоли и сл.) и одредјује се сопствени систем вредности сваке особе по коме се она влада и који је обично ускладјен са општеважећим и признатим вредностима и нормама.

·         За неке адолесценте ово је мучан период конфузије идентитета који тешко подносе. Неретко се код зависника од дрога дешава да, због малог капацитета за подношење тензије, изаберу да се определе и идентификују управо са оним што старији не препоручују и изричито су против, јер је то лакше него да сами проналазе и одредјују шта ће прихватити, а шта не.

·         Код особа са потешкоћама у сазревању адолесценција је често преломни моменат када се уочавају прве озбиљније тешкоће у прилагодјавању захтевима средине.

Испит зрелости не полажу они млади који имају проблема са прихватањем  ауторитета родитеља, професора и институција, они често бирају тзв. "негативни идентитет".

·         Делинквенција, промискуитет, експериментисање са дрогама су само део понашања коме су склони они млади који воле ризике, изазове, који не уважавају искуства претходних генерација и желе све сами да искусе, да стекну свој суд, да доживе јаке емоције и снажне стимулусе.

5.Други фактори ризика

Сматра се да су млади који имају проблема у сазревању и показују одредјене поремећаје у понашању (лоши односи са породицом, вршњацима, професорима, неуспех у школи, бежање од куће и сл.) у повећаном ризику да пробају дроге. Такодје је ризично и ако у њиховој околини има оних који већ узимају дроге, тј. ако се друже са наркоманима или ако у породици постоји проблем зависности. Ако је родитељ алкохоличар или и сам узима дроге, коцка се и сл. његово дете ће лакше и само постати зависник уколико има и других елемената који га чине пријемчивим за развој зависности од дроге.

·         Хаотично функционисање породице, нарочито ако родитељи и сами злоупотребљавају алкохол, дроге или медикаменте или се коцкају.

·         Неуспех родитеља да поставе правила понашања у породици.

·         Недостатак везаности, топлине и добре комуникације измедју деце и родитеља.

·         Изузетна стидљивост или агресивно понашање  детета у кући, школи и окружењу.

·         Лош успех у школи.

·         Одсуство вештине комуникације у друштву вршњака.

·         Дружење са децом која су склона социјално девијантном понашању.

·         Средина која толерише узимања дрога, алкохола и сл.

.

·         Радозналост јесте у људској природи, али је и то да се чувамо опасних ствари. Зрело дете неће аутоматски одбацити оно што му родитељи , рођаци , професори или другови саветују и нема потребу да све проба , нарочито не оне опасне ствари .

·         Утицај вршњака . Млади су врло подложни утицајима који долазе из њихове околине , нарочито од вршњака . Склони су да не слушају ништа од онога што одрасли говоре . Зато је важно са ким се друже . Родитељи треба да знају друштво своје деце .

·          Жеља за припадањем групи . Зато што не желе да буду сами млади се прилагодјавају онима са којима би желели да се друже и често ради тога чине и оно што иначе не би . То могу бити и корисне , али и штетне ствари . Добро је да је млада особа у друштву вршњака који се у школи и ван ње  добро осећају и знају како да лепо и корисно организују своје обавезе и слободно време .

·         Досада . Млади који не умеју да осмисле како ће провести дан, лако се поведу за другима . Ако родитељ види да се његово дете досадјује може му помоћи да осмисли шта би му испунило време на леп начин.  

·         Бекство од реалности . Када се проблеми нагомилају сви бисмо желели да од њих побегнемо . Да се не би нагомилали , треба их решавати на време , а кад не можемо сами , добродошла је и права помоћ са стране , од свих оних који нам добро мисле .

·         Самосталност. Млади желе да што пре одрасту и буду самостални , али је свако дете  различито и оно није зрело само зато што има 14 , 15 или 16 година , већ ако је одговорно и прво заврши своје обавезе , а после се забавља и проводи .

                                                  ПОСЛЕДИЦЕ УЗИМАЊА ПАС(Дрога)

Прве промене код наркомана се јављају на социјалном плану. Они полако мењају своје друштво и све више се друже са особама сличним себи, са којима могу да буду отворени, размењују дрогу или је несметано узимају. Престају да се друже са онима који се не дрогирају и у њиховом друштву се све лошије сналазе. Запостављају своје обавезе према учењу или послу, често позајмљују новац или лажу, чак и краду новац из куће. Касније када им треба све више и више новца неретко препродају дрогу, баве се крађама и сл, улазе у криминал.

Знаци и симптоми коришћења психоактивних супстанци (дрога, алкохола или медикамената) су :

·         нагле промене понашања у односу на одласке у школу или на посао , чести изостанци ,

·         лошији резултати рада или лошије оцене ,неуобичајени испади у понашању или напади беса , напетост и раздражљивост ,већа неодговорност према обавезама него раније ,

·         крупне промене ставова и система вредности , запуштен изглед ,ношење наочара за сунце у неодговарајуће време ,ношење одеће са дугим рукавима чак и по топлом времену ,

·         дружење са особама које узимају дроге ,

·         неуобичајене и честе позајмице новца од пријатеља , родитеља и родјака ,крађа новца у кући или на послу ,

·         дружење са особама о којима родитељи мало знају или их не познају уопште чести тајанствени телефонски разговори ,

·         покушаји да се сакрију од родитеља разлози честих краткотрајних излазака из куће или долазака непознатих особа у кућу , итд.

Утицај ПАС-и на здравље

Узимање ПАС  је у толикој мери штетно по здравље човека, чији мозак и организам еволуцијом нису припремљени за стално излагање њиховом дејству, па су у друштву ПАС и неприхваћене управо због тога што угрожавају развој и сам живот човека који их узима, а лоше утичу и на његову породицу, посао и друштво у целини. Али и поред тога многи млади пробају ПАС, данас далеко више и лакше него ранијих деценија, најчешће наводећи радозналост и утицај вршњака као примарни разлог за то. Многи млади мисле да су неке ПАС опасне, а неке не и најчешћа заблуда свих наркомана је да неће изгубити самоконтролу кад почну са узимањем дрога.

Светска здравствена организација(СЗО) је 1951. године прогласила алкохол болешћу, а 1957.год и наркоманију као болест зависности и истакла њихово погубно деиство на здравственом, породичном и пословном сегменту функционисања појединца.

Стање које се јавља по уношењу ПСА

Акутна интоксикација је пролазно стање које се јавља по уношењу психоактивних супстанци.

Знаци акутне интоксикације.

·         Промена психичког функционисања ,промена стања  свести (најчешће се видја појачана будност или поспаност-зависно од тога која је дрога у питању) ,измењени мисаони ток ,

·         понекад појава халуцинација , такодје се мења и расположење , може доћи до еуфорије , али и страха или напада панике , код марихуане на пример понашање се мења од хиперактивног и убрзаног , са мноштвом покрета и пренаглашеним испољавањем емоција до успореног , летаргичног , где особа делује поспано и одсутно .

Трајање ових промена је различито и зависи од врсте унете супстанце (на пример, акутна интоксикација хероином траје до 8 сати, а код марихуане 3-5 сати).

У случају да се узме прекомерна доза супстанце која може да доведе и до смртног исхода говори се о предозирању .(жаргонски- оверио се)

Зависност подразумева постојање бар три од наведених симптома:

·         жудња за узимањем супстанце , физички апстиненцијални синдром када  се употреба супстанце прекине ,

·         толеранција на дејство раније ефикасних доза супстанце

·         заокупљеност супстанцом , запостављање других интересовања , велики утрошак времена за набављање и узимање супстанце , као и настављање  узимања супстанце и поред знања о њеном штетном дејству.

·         Доминантно место међу  болестима заузима ипосебна група болести тзв.

 Болести зависности (БЗ).

Оштећења здравља јављају се и локално, тј. на месту уласка дроге, на пример инфекције коже због узимања дроге нестерилним иглама, али могу бити штетна и за цео организам. Може доћи до инфекције бактеријама или вирусима који се преносе зараженим иглама или сексуалним односима са инфицираном особом.

Најпознатије инфекције које се добијају овим путем су вирусима ХИВ, хепатитиса Б и Ц. Токсичко дејство дрога нарочито оштећује јетру и бубреге, преко којих се оне метаболишу и елиминишу из организма, али и мозак, срце, плућа, крвне судове.

 ШТЕТНОСТ ПО ЗДРАВЉЕ КОД ХРОНИЧНОГ УЗИМАЊА-ПАС                                                       

1. ЕCSТАЅY

ЕКСТАЗИ - познат као "ексер", амфетаминска дрога, психостимуланс.Продаје се у облику таблета са утиснутим логомразноврсних фигура. Унет у организам изазива промену једне или више функција организма.

Последице хроничне употребе ПАС-ЕКСТАЗИ :

·         Оштећење мозга, зависност, параноја, депресија

·         Замагљени вид

·         Шкрипутање зубима

·         Знојење, жмарци. Несвестица

·         Отказивање плућа

·         Убрзани рад срца, повишен притисак отказивање срца

·         Оштећење јетре, губитак апетита, мучнина и повраћање

·         Оштећење бубрега, повишена температура, топлотни удар и напетост мишића

2.КОКАИН

КОКАИН "бело", "кокс" - бели кристални прах који се добија из јужноамеричке биљке коке; психостимуланс. Мирише на дезинфекционо средство. Стварстра страховиту психичку зависност и то после првог узимања. Унет у организам изазива промену једне или више функција организма.

Последице хроничне употребе Кокаина:

·         Оштећење мозга, зависност, мождани удар

·         Оштећење и деформација носа, болови у грлу, губљење даха и престанак рада плућа

·         Неправилно куцање срца, висок крвни притисак, срчани удар

·         Губитак апетита, оштећење јетре, рак јетре

·         Мучнина, дијареја, грчеви

·         Код жена нередован циклус и оштећење плода

·         Код мушкараца смањење сексуалне жеље

3. ХЕРОИН  

ХЕРОИН- "диацетил-морфин" дериват је морфијума направљен у Бајеровим лабараторијама. У наркоманским круговима познат је као "доп", "хорс", "пајдо", "жуто", "жу-жу"…Депресор је централног нервног система, одваја од реалности, успављује, позната као "стонд" фаза. Ствара велику физичку и психичку зависност која се никада не отклања. Постоји толеранција, односно еуфорични ефекти ПАС брзо слабе и убрзо постаје нужно да се стално повећава количина ПСА да би се постигли исти ефекти.

Унет у организам  Хероин изазива промену једне или више функција организма. Дугорочни ефекат конзумирања хероина је изузетно јака психичка и физичка зависност, која доводи до оштећења личности и тешких оштећења свих виталних органа.

Последице употребе хероина :

·         зависност – психичка и физичка

·         оштећења личности – настају постепено, а промене се виде као безвољност, општа малаксалост, пад радне способност, губе се сва алтернативна задовољства, па и само узимање дроге не представља задовољство, зависник постаје несигуран, непоуздан, манипулативан, лажљив, импулсиван, агресиван.

·         телесна оштећења – губитак телесне тежине, стомачне тегобе, затвор, смањена диуреза, снижење или потпуни губитак потенције код мушкараца, поремећај менструалног циклуса код жена, чести су и поремећаји срчаног ритма, повишен крвни притисак, а у поодмаклом стадијуму настају оштећења на кожи, коси, зубима.

·         предозирање (овердосе) - У случајевима предозирања долази до успореног рада срца и успореног дисања, што може довест до смрти. Предозирање може бити случајно (услед узимања веће количине хероина или исте количине чистијег хероина) или намерно (познато као „златни метак“ са циљем да особа себи одузме живот). Код хероина постоји врло мала разлика између ефективне и смртне дозе, тако да је врло лако претерати у количини узете дроге и уместо ефективне унети смртну дозу;

·         соматске последице– хепатитис Б и Ц– тромбофлебитис– апсцес– ХИВ/АИДС

4. АМФЕТАМИН СУЛФАТ- "SPEED“

АМФЕТАМИН СУЛФАТ- познат као "спид", психостимуланс; бледо-жућкасте боје. Најчешће се конзумира ушмркавањем али може и гутањем, пушењем или интравенски. Интравенски начин коришћења је веома опасан услед повећаног ризика од предозирања или од инфицирања коришћењем заједничке игле.

Унет у организам изазива промену једне или више функција организма.

 Последице употребе -АМФЕТАМИН СУЛФАТA- "SPEED“:

·         Психички ефекти: живахност, осећај угодности, причљивост, повећана агресивност, осећај издржљивости и снаге, губитак оријентације, смањен апетит, параноја.

·         Физички ефекти: сувоћа уста, сува кожа, свраб, повишена телесна температура и знојење, убрзан рад срца или неправилни откуцаји, убрзано дисање, повишен крвни притисак, проширене зенице, главобоља, невољни покрети (напетост мишића, дрхтавица), замагљење вида, вртоглавица.

·          тешки поремећаји у раду бубрега и плућа, оштећење јетре, смањен имунитет, неухрањеност, недостатак витамина, срчане сметње, несаница, психозе (осећај да је особа посматрана или да је неко прати).

5.ЛСД-Трип, картончић, микродот, есид

ЛСД (диетил-амид лизергична киселина) је најјачи синтетски халуциноген.Налази се у облику течности натопљене на картончић (изгледа као перфорирана поштанска марка) који се стави испод језика и сиса, затим у облику малих таблета и пилула или у виду течности која се може накапати на шећер, директно на слузокожу и сл.

Последице употребе- ЛСД-Трип, картончић:                                                                                                        

·         Ефекти су непредвидиви.  Особа која је узела ЛСД има проширене зенице, сува уста, јавља се несаница, конфузија, а понашање често није у складу са ситуацијом и окружењем.

·         Халуцинације које могу бити пријатне (гоод трип) или непријатне (бад трип) што зависи од количине супстанце

·          Сензације и осећаји могу да се преплићу чиме се ствара утисак да боје или музика имају мирис, да се звук види или мирис чује што може бити застрашујуће или збуњујуће, а људи могу због губитка реалности доводити себе у ситуације опасне по живот (скок кроз прозор, саобраћајне несреће и сл.).

·         После дуже употребе настају трајна оштећења мозга, психотичне реакције типа схизофреније, повратне психотичне реакције (фласцхбацк), хроничне промене личности.

·         Фласцхбацк је реакција која се јавља у фази апстиненције у виду враћања на осећања, расположења, психотичне доживљаје које је особа имала у време интоксикације ЛСД-јем. Ово стање може бити проузроковано узимањем неке друге ПАС, емоционалним стресом, али и било којим надражајем из околине.

ЛСД не изазива ни психичку, ни физичку зависност, али се јавља толеранција.

6.МАРИХУАНА- Канабис

Основни састојак(активна супстанца) која мења свест је тетрахидроканабинол (ТХЦ), због  чега је ова зависност позната као канабиноманија.Мирис марихуане је специфичан, подсећа на мирис запаљене кудеље. плућа и мозак.

ХАШИШ- 3 до 7 пута јачи од марихуане, садрживећи проценат активне супстанце ТХЦ. Хашиш је материја чврстог карактера која се може растрести.

ХАШИШОВО УЉЕ- садржипреко 50% ТХЦ-а, добија се ферментацијом хашиша. 

Основна карактеристика код дејства канабиноида је да појачавају тренутно расположење (ако је особа била тужна пре него што је узела марихуану, биће још тужнија и обрнуто, ако је била срећна, биће још срећнија). Након уноса супстанце у организам долази до благе еуфорије, појачане говорљивости и брбљивости, смеха на бесмислене и неприкладне поводе, благе дезорјентације у времену и простору, успорених реакција и поремећене кординације покрета, мења се осећај протока времена, јавља се опуштеност, страх, анксиозност, смањена способност расуђивања, отуђење, повлачење од друштва. Ако се прекорачи доза јавља се тежак умор, вртоглавица, мучнина, психозе, а може доћи и до губитка свести.

Хронична употреба марихуане доводи до:

·         зависности (прво психичке, а након дуготрајног конзумирања, могу се приметити и знаци физичке зависнопсти)

·         амотивационог синдрома (губитак интересовања, активности и циљева, немогућност радовања, депресивно расположење, слабљење меморије, осећај празнине, недостатак енергије, проблеми у школи, породици – што може довести до трајних промена у структури личности)

·         оштећења опажања, памћења, расуђивања, психоза

·         оштећења имунитета, оштећења органа за дисање

·         оштећења репродуктивног система.

Симптоми на основу којих се може закључити да је неко конзумирао марихуану су: црвенило, повећан апетит, сувоћа уста, убрзан рад срца.

6.ТАБЛЕТОМАНИЈА

·         Седативно – хипнотичке суспстанце (бенсендини) успоравају све телесне и психичке функције. Специфичност њиховог деловања је снижење анксиозности и напетости као и побољшавање спавања. Ако се узимају у високим дозама или када се злоупотребљавају могу изазвати различите поремећаје свести са смртним исходом.Код прекомерне и континуиране употребе настаје психичка и физичка зависност, пораст толеранције, а при наглом прекиду апстиненцијална криза.

·         Барбитурати (лекови за смирење) се данас углавном користе, сем у стањима екстремне анаксиозности и узнемирености када уобичајена терапија не показује ефекте. Континуирана злоупотреба је веома ретка. Али је зато честа намерна употреба у суицидалне сврхе. Интоксицирана особа (особа под дејством) замуцкује и отежано говори, тешко одржава равнотежу, посрће слично пијаној особи. Али ако се узме у већој количини,или у комбинацији са алкохолом, може довести до коме и смрти.

·         Бензодијазепини(лекови за смирење) поред главног анксиолитичког афекта имају и хипнотичка, мишићно-релаксантна својства. Негативна дејства ових средстава су обично блага (поспаност, успореност, слаба, концентрација) а предозирање са смртним исходом је практично немогуће. 

Психичка и физичка зависност настаје када се ови лекови узимају у већим количинама. Дужи период подразумева време од 6 недеља до четири месеца.

Апстиненцијални синдром се може испољити у блажим облицима, али у виду делирантних стања и епи нападима. Тежи облици апстиненцијалне кризе у већој мери угрожавају живот болесника, него што се догађа код наглог прекида узимања опијума и његових деривата. Нарочито су опасне интоксикације кобиноване са алкохолом јер алкохол вишеструко појачава ефекте седативно-хипнотичких медикамената.               Симптоми апстиненцијалне кризе се испољавају у виду вегетативне хиперактивности (лупање срца, мучнине, повраћања, тремора) високе анксиозности, слабе концентрације и памћења, израженог психомоторног немира, а могуће су пролазне оптичке, тактилне и аудитивне халуцинације или илузије и епилептични напади.

Апстиненцијалне сметње трају од 5 до 20 да

Присуство психоактивних супстанци у организму може да се утврди анализом урина и крви:

•  72 сата после задњег узимања за синтетичке дроге,

• 7 недеља за канабиноиде.

Институције које ово раде:

•  ВМА (Војно-медицинска академија) у Београду,

•  Завод за болести зависности у Београду, ул. Теодора Драјзера,

•  здравствене установе на територији пребивалишта у којима се родитељи могу информисати где се може извршити преглед о присуству психоактивних супстанци у организму.

ЛЕЧЕЊЕ

АКО на време схватимо:

·         ДА НЕМА ЛАКИХ ДРОГА

·         НЕ СМЕМО ИХ НИ ПРОБАТИ, јер никада се не зна како ће  организам реаговати

·         ПИТАЈМО УВЕК ШТА НАС ЗАНИМА, увек се нађу неки одрасли који знају да су ЛЕПЕ СВАРИ свуда око нас.

·         ДОБРО РАСПОЛОЖЕЊЕ у друштву не зависи од стимулације, већ од НАС.

·         ДА УМЕМО ДА КАЖЕМО НЕ, јер то показује да смо зрели и да зрело одлучујемо.

Доминантно место међу  болестима заузима ипосебна група болести тзв. Болести зависности (БЗ) (пушење, алкохолизам, наркоманија). БЗ-и злокобно круже светом и освајају га, а својом експанзијом су обележиле другу половину овога века, посебно нарко манија, присутне су у свим земљама света, у свим слојевима друштва, у свим узрастима и код оба пола и шире се све више међу младима. Деца и млади су стално у ризику да радознало или по наговору... пробају неко „опојно средство“ а ова проба постаје Дамоклов мач,опасност која увек прети да се „угнезди“ и разара младост, тело и душу. Млади рано, на крају овог миленијума, доживе опојно дејство дувана, алкохола, дрога, створе навику и нађу се брзо у„мишоловци“ званој БЗ. „Навика је највиша власт човека“ (Ф.Бекон), а {панска народна пословица каже: „Навици у развоју треба пребити ноге“, ако је нездрава, некорисна за развој здраве,зреле личности.

Лечење наркоманије је дуготрајан и комплексан процес који траје и неколико година, за неке и више деценија. Овај процес има више етапа и подразумева интеграцију различитих облика лечења. Најчешће се комбинују  фармакотерапија (медикаменти) са психосоциотерапијом. Прва фаза у лечењу је обично детоксикација, тј. чишћење организма од токсичних метаболита дрога.

Тада се јавља и апстиненцијална криза која се лечи различитим лековима, зависно од тога од које дроге је особа зависна. После ове фазе настваља се са психотерапијом у коју је укључен не само пацијент, него и његова породица, пошто је и њима потребна помоћ у превазилажењу наркоманије која је болест која погадја и појединца, али и његову породицу. Промена животног стила ка животу без дрога, прихватање позитивних вредносних опредељења и промена личности наркомана су основни циљеви у лечењу. До ових промена се долази упорним и стрпљивим трудом пацијента, његове породице и терапеута. Наркоманија је болест која се тешко и споро лечи, а често се враћа, али успеси су могући уколико су и пацијент и његова породица у томе упорни.